Годишњица Николе Чупића

О ТАЧА -- а: =

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 137

положајем. Али ако је непријатељ бацао у бригу незадовољне најамнике, дубровачко их богатство довођаше у велико искушење, Дубровчани им се чињаху кукавице, које свак могаше похарати. Нијс требало много, па да им на ум папе, да би то и они могли прекрасно урадити. На пошљетку доиста смисле, да их поплијене и да онако огољен град предају коме билог, : Најамничком несрећом чују њеки грађани њихову намјеру и јаве одмах вијећу. Дубровник је био у двострукој опасности; погибија с поља и изнутра. 28. или 29. Јуна састаде се вијеће умољенијех, да се договоре, шта да се ради. Страх је био обузео и саме вијећнике. Вијећу је предсједавао сиједи кнез Никша Маројев Кабужић. „Устанувши поче дирљивим говором храбрити вијеће, позивајући свакога, да животом и имањем притече у помоћ отаџбини, а сам изјави, да ће први послати своје синове на непријатеља. Његове ријечи дубоко потресоше вијећнике, те многи похиташе, да понуде, њеко новаца, њеко живот на службу отаџбини. Одлуче, дл војску изведу и да напану на херцега". Ово бијаше у једно једини излаз, да се спасу од рђавијех намишљаја својих најамника,

• 5 _ Тубероп 114. Рањина каже за најамшке: «аиан

репвогпо сег (гаја(». 9256.

% __ Туберон на реч. мј.

•' _ Рањина, 255. Овај писац каже, да је на челу ове војске био војво:а Мароје жЖуњев Цријевић, међу тијем ништа не говори о Цријевићевој бици у Конавлима. Јамачно је смијешао и у једну спојио обје борбе. С друге стране Орбини и Лукарић говоре о оној у Конавлима, али о бргатској ћуте. Види се, да су оба избјегавала помен онијех страшнијех дана за, Дубровник, и цио овај Стјепанов напад завршују тијем, што кажу, да су послати људи, да бране пролаз из Конавала

у Жупу.

ниша ·.