Годишњица Николе Чупића

~“

138 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУВРОВНИКОМ

и да их на тај начин извуку из града, док јоти и не сумњају, да вијеће ишта зна о њиховијем намјерама““.

Кад се по граду чу, да се мисли ударати на херцега, многи се добровољно јавише, да се придруже војсци, те у сриједу 30. Јуна изађоше Дубровчани на Стјепана. Осим грађана бијаше до пет хиљада најампичке војске. За њима се затворише градска врата. Најамницима, као да се није ништа више крило. Њих обузме очајање. Пред њима непријатељ, у град им нема повратишта, јамачно није један погледао далеки руб морски, за којим бијаше земља, коју су за навијек били оставили. Очајнички јурну на непријатеља“. ЖХерцегова их војска дочека у свом стану на Бргату. Напад је био тако силан да изгибоше многи Херцеговци; један се од војвода рани и буде упуштен од својих, тега Дубровчани заробише““"'. Али је ипак и отпор био снажан; залуду су се нападачи напрезали, да сломију херцегове људе, ништа им не могоше. Нападни редови буду одбијени с погибијом најбољих; међу њима наста неред и окретоше у бијег са заставом!':. Пораз је био тако потпун, да је мало ко читав остао. Сама застава мало што не паде шака ЖХерцеговцима, али је њекакав Пентар, између арбанаских најамника изнесе и спасе, те је зато доцније био захвално награђен!,

938 _ Туберон 114, Рањина 256. Опширније о подацима

за ову најамничку завјеру види у !. додатку овом чаанку.

99 __ Безимењак 61!., Рањина. 255.

100 _ Рањина 9256; Туберон 114.

[01 __ Растић. 10.

102 _. Рањина 255 и 256; Безимењак 61., Растић.

103 _ Рањина 256; (АЏо аиа1 ПН Вашивеј рег тетопа

Чобеп 1п ог Бапдега Ја д!ујза деПо агзасо, соте 1 Пппо а! ргезепје 81 уеде». Исти писац.

А ЕВРА А Њ