Годишњица Николе Чупића

140 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

да ће онај, који убије Стјепана или га жива преда Дубровчанима, добити петнаест хиљада дуката, кућу у граду у вриједности од двије хиљаде дуката, триста дуката годишње за живота и нашљедно дубровачко грађанство! “,

Уцјена Стјепанове главе, као да није остала без успјеха. „Бетописи дубровачки пишу, како се браћа Иваниш, Жарко, Тадија, Августин, Бартуо, Марко и Радивој Влатка Ђурђевића и братучед им Петар Павлов Ђурђевић, полакомише на богата обећања дубровачка, и да почеше радити, да Стјепана жива предаду у руке властели. Сам је херцег добро познавао свој положај и своје дворане, те, бојећи се зла, одлучи, да дигне опсаду, а могло би лако бити, да је био и осјетио, гдје његови њешто смишљају 8,

107 _ Растић. С овијем се потпуно слаже и безимени љето-

писац, 61., само што он мјесто куће од 2000 дуката каже ампа слава еф џшпа розечопв 41! даца ша (у једном рукопису: «ге тиНа) дисан 1п регрефио«. Рањина, 255 и 256., даје ове бројеве: »дисти 10.000 е ]а сазва соп Ја розвезаопе .. .; обга Та сазва соп Ја роввеззјопв Та уаји(ба за де дЧисан 3.000 пећо дбгесјо 4: Касива».

'08 _ Оба љетописца кажу, да је дигао опсаду ради Ђурђевића, Безимењак 62. п Рањина 256, Немамо никаквијех података, који би непосредно потврђивали ово љетописачко казивање. Доцније држање Ђурђевића у овоме рату може само посредно потврдити овакав говор, а свакојако треба имати на уму, да је баш то њихово држање могло и дати повода опаком говору. Не треба ипак заборавити, да су између хумских буњеника једини Ђурђевићи били богато награђени од републике, и да се шта више та њихова награда придично подудара с уцјеном херцегове главе, Орбини, 385, каже, да је уцјена била без успјеха и да су тад вдастела почела о истоме преговарати с Ђурђевићима, адп им то Стјепан дозна. Лукарић, 98., каже, да су Иваниш, Тадија и Жарко хтјели зарадити уцјену.