Годишњица Николе Чупића

рани При Ае

:

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 141

Тако Стјепан диже војску 7. Јула и повуче се у своју земљу џалећи, сатирући и плијенећи.:7,

Што је Стјепан напао Дубровник није прошло, а да далеко не одјекне. У Млецима се бјеше чуло, како је он силно стискао и притијеснио град. И ако се стање у Италпји по одласку Стјепановијех посланика није било окренуло на боље, имали су Млечићи довољно разлога, да бадро, пазе све, што са збива на источној страни јадранскога мора. Они су биди јавили Дубровчанима, да не смију држати оружанијех лађа нити с мора ударити на херцега, а Стјепанов напад на Дубровник није могао, 2 да збиљски не привуче на себе њихову пажњу. Увидјеше, да им свакојако треба тачно сазнавати развијање онамошњих догађаја. С тога одлуче 17. Јула, да њихов которски и још који далматински управник брижљиво и тачно, преко својих гласника и иначе, прате и дознају онамошње догађаје, и да им непрестано јављају све, што ког дана дознају, и да се за то отправи из Млетака лађа, која ће тачан и вјеран гаас донијети.

Међу тијем су Дубровчани примили млетачку одлуку о неутралисању мора. То их је морало јако дирнути, прво што су се бојали старе млетачке мржње а друго што су их тијем потискивали с јединог поља, гдје су с успјехом могли они нападати херцега. Ствар је била озбиљна им одлуче, да преко посланика одобровоље Млечиће и да уједно измоле, да смију држати лађе, те тако нападати Стјепаново приморје!. Тако и ураде, а дотле не престајаху и даље држати лађе на мору, као им до сада''',

Њихови посланици изишавши пред дужда правдаху властелу у овоме рату. Мољаху, да им допусте, да држе

109 __ Рањина 256.; Безимењак 62.

11 __ Зесг. сопв. год. Х1Х. 70. Асја П. 439 и 440. 11 _ Асја П. 440.

-%