Годишњица Николе Чупића

144 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

испаде за руком!!%, То је без сумње био успјех од не малог значаја. Сад су Томашу биле слободне руке, да се баци на Стјепана, ако се споразумије с Дубровчанима, а за то је било довољно могућности. Томаш је свакојако био давно окренуо правцем, који му је римски прозелитисам означавао. Својим прогоњењем богомила највише је био и помогао, да Стјепан оствари своју сепаратистичну тежњу. И баш су сеу пошљедње вријеме из Угарске подизале зломислене тужбе и пријетње, што тобож не тријеби из своје земље јерес, која се, као што говораху, на срамоту цијелог хришћанства одржала једино у његовој држави!'", Папа је призивао хришћане у помоћ католичком

116 __ Јир. Мав,. 75. И Матковић Ва: УП, 247., помиње дубровачко настојање око краља и деспота. Лукарић, 97, пошто је испричао, како су Дубровчани заузеди Осињ и Неретву, о чему ће доцније бити говора, наставља: «Кесе аргевво 1 дотило Јеша соп ге 4! Возпа е соп дезросе а! Зегмја е сопраги е'тсопитофш, је зрезе е Н ресмсоћ соп 1 дџаћ шћон 81 в(ађ зсопо је ]есаћ.“ Ово је мјесто, као што се види, искварено, ади свакојако у њеколико показује, да су Јиричекове ријечи основане, а можда је у њима и какав траг доцнијем Аубровачком приједлогу о подјели и куповини херцегове земље. Све што Орбини пише у Томашеву учешћу у овом рату, види у 47. нап, а о деспоту Ђурђу и не говори ништа. Што се тиче времена, овај дубровачки рад на миру између краља и деспота није могао пасти прије херцегова јунског напада, а према "доцнијим приликама рекао бих, да је мир међу њима био готов од прилике средином Августа. По С. Љубићу, Орћз ји. по. 223., прошла је распра међу Томашем и Ђурђем, о којој је први у Априлу јављао Млецима, «ђе 2пабић 5(ега» Само овај писац гријеши, што измирење преноси у 1452. год., Орјв. 173.

17 __ О томе види Рачкога на реченом мјесту 161.

РРА 2 БА Банка