Годишњица Николе Чупића

_____РАтТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 145 Дубровнику, а Фрањевци су без сумње чинили по Босни своје, да што боље распале на рат против Стјепана. То: маш бијаше дакле непријатељ, који бијаше у згоди, да зада доста бриге Стјепану. Уз то је сад природно настајало питање, шта ће бити и од стране старога деспота. Јамачно је Стјепан познавао и Ђурђа и Дубровчане, те је могао одмах знати, да ће ови, пошто су и били измирили деспота с краљем само на његову штету, настојати, да се што боље користе деспотовом потпором. А то је по на особ било опасно с тога, што је Ђурђева моћ на порти била још довољно јака, те је међу великашима Мехмедовијем имао својих људи, који су били готови, да св зањ заузму.

Доиста су и тада на српском двору радили посланици Влахуша Рањипа и Мароје Гундулић, потпомогнути својим земљацима у служби деспотовој, Паскојем Соргочевићем, Дамјаном Журговићом и Алвизом Растићем. Дубровчани су за сад мислили, да им деспот помогне најприје, што ће се за њих заузети у султана. Према ведиким својим трошковима у овом несрећном рату, гледали су природно, да барем виде њеку корист и да своје границе прошире на штету Стјепанову к југу и истоку. Онај дио Стјепанове земље, који је дијелио дубровачку од млетачке ин деспотове у Зети, захваташе три питоме жупе, Драчевицу, Врм и Требиње. Драчевицу запљускиваше море сјеверне половине бокељског залијева, а сјеверна јој се страна паслањаше на те друге жупе, богате питним пашњацима и исконским шумама. Њих брањаху старински градови Требиње, Клобук, Мичевац и Рисан, а поред њих Твртков и херцегов Нови, због кога се добријем дијелом и заплела читава ова распра.

Кад су још прије двадесет година, ради куповине половине Конавала у Радосава Павловића, имали мука и

Годишњица Х. 10