Годишњица Николе Чупића

146 РАТОВАЊЕ ХРРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

заплета, били су израдили, да им султан Мурат 1431. године одобри и изда повељу на Требиње и Врм с Клобуком и Мичевцем. Сад опет бацише на њих очи, не би ли им их нови султан Мехмед П потврдио, па да их они отму од Стјепана. За то и послаше Ђурђу ону Муратову повељу и мољаху га, да се преко својих посланика заузме на порти и да поради за ту потврду, само су још молили, да им се још дода и Драчевица с Новијем и с Рисном. Тако би их запала цијела југозападна страна некадашње травунске области. Они су се прилично могли надати, да ће у овоме успјети ради положаја, који је деспот тада у султана заузимао!!,

И ако се није сачувао никакав писмен спомен, нема сумње, да су Дубровчани јавили и у Угарску своме посланику Гучетићу за Стјепанов напад. Међу тијем чуше, да се Стјепан опет спрема, да их до њеколико дана нападне са свом својом убојном спремом, Још не бијаху видјели пикакве помоћи, за то бијаху у велику страху. Одмах све пишу Гучетићу, да јави Јанку. Помињали су своју вјерност круни и своју слабост према непријатељу, за то нека се тужи за сва зла, која им је Стјепан учинио и која им још спрема, и нека моди помоћ и потпору Од Јанка, јер се немају коме другоме обратити, а сами не знају што да раде'!'%, Они доиста нијесу знали, шта да раде,

188 __ јир. Мав!. 75.

119 __ Матковић, Врош. у Чгаг. 1. 206. Ово је писмо означио Матковић, који га је издао, као „ђег дапа 1 вод пс, уађјда вгрпја 1452 » (Клаић просто каже, да је писано у Јулу 1452). Ја томе не видим никаква разлога, особито због кога бисмо га морали узети послије оног од !3. Септембра 1451. год., и мислим, да је много приличније узети, да је писмо из 1451. године, писано не много послије првога Стјепанова нападаја, свакојако прије савеза с босанским краљем и с Вла-

ТУ