Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 147

тако их је Стјепан био притијеснио. Њихови трговци нијесу никуд могли. Влада се истина трудила, да отвори нове тргове потиснутој трговини, те је гледала, да новијем уговорима накнади, што се овдје губило. Од цара Константина Драгаша и од Томе деспота ахајског добише великих повластица!2, али је ипак њихово стање било очајно. Сам је Стјепан видио, докле их је дотјерао, тако да је мислио, да ће их натјерати, да приме погодбе какве он хтједне, и да ће му све испасти, као што треба!31.

Међу тијем се Дубровчанима спремала помоћ може бити већа од свију. Сам им је Стјепан дао својом разузданошћу. Један доцнији писац каже, да је »ду! ради гаднога живота била готова на свако 3л „једва разазнавао азбучна писмена, није знао н племенит рад и посао, роб љутини и вину, а п вљењу са слушкињама и блудницама, од којих : доли понижења, и поганштине, као нашљеђе нис мотног посла“123, Други опет каже, да је доцније пред дубровачким вијећем напричао »тодико ја; живљењу, да се вијеће запрепастило“!:, Ма ; веома позни свједоци, наћи ћемо довољно осно: ако не све, а оно доста повјерујемо. Само Хал причање о поводу рата између Дубровника и хе

дисавом, јер иначе не би писали (и немамо другог: се обратили“, да су већ имали те савезнике.

120 __ Обје су повеље штампане у Бечу 1

'Моп. Зегђ. 143. и 444.

188 _. Тако је доцније (1466) сам Стјепан пис ћима, Љубић Огедао П. 262.

122 _. Лукарић, 96.

123 _. Орбини, 384.