Годишњица Николе Чупића

145 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

вољно свједочи, да је живот херцегов давао довољно повода постајању и ширењу онаквог причања!',

Владисав је већ био момак за женидбу и Стјепан му је био испросио дјевојку, али, кад је доведоше, њена љепота занесе Стјепана и он је оте од Владисава! 2, При-

14 -_ 0 Халкондилином причању види опширније у додацима овим напоменама под 2.

1,8 _. Туберон, 114 и 115. По „Аппаћ Уепеџ» она је била Њемица, и Стјепан «У15фаја тобо ђеЛа, 4:852: дивПа поп ега да [апјонпћ; еј ође цчиеПа пе! вио Јебо». Љубић, Сопавв. ег ке]. “еп. [. (Моп. 8јау. шемд. УП), 5. Осамдесет и двије године послије самог догађаја забиљежио: је царски посланик Шепер, путујући по Херцеговини, народно предање о овој Стјепановој отмици. Његов је путопис штампан у Метојгезв де Гасадеппе гоује де Вејс. ХХХ, Вгихецсз 1857. а садржај ми је речене биљешке познат по ономе, како га прича Матковић у »Ри(оуапјиа ро Бакапзкопт ромофвоки ХУГ мека. Ш», Вад. 1Х, 65 и 66: «5 ерап Уикас, птајис па У]адјауа, пеједе та одеш! за пјеки Кгббапки, Који је оп рознје ргеуамло | озкугпјо. Ћепа рако Ббергпо“а 12 озуеје гад! ујегојота тиема вагил ве ва Чпот 1 Тигаћ, бгапеб јипаск! (угдји Власај па Виго ргон хојвес! ЗеЕјерапохој, док је рмврјо 41 5 (џгвкогт уојвкот, Којој је Збјерапоуа 2епа (угаји, а Ши 1 хетуи, ргедаја». Даље, заједно с овијем, прича смрт херцегову и пропаст његове државе. У ову је причу ушло и смијешадо се се догађајима од 1451. године много што шта, што се тек доцније десило: Владисављево одметништво к Турцима, смрт херцегова, разни заплети с Матијом Корвином итд. Не знам, по чему је Матковић, 65., казао, да је «ома рмба ч БИпови рогпаја 12 ефора Најкокопаће», ни, по чему је могао ређи, да је Владисављева млада једна личност с Фјорентинком, о којој говори Лаоник. Свакојако о овом народном предању, како га је за-