Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 149

родно је било очекивати, да Владисав не ће то отрпјети! 29,

а тако ни Јелена!27,

биљежио Шепер, мислим проговоршти опширније, кад првом приликом изнесем сва народна предања о херцегу. — Орбину; 384., и Лукарић, 97., овај по свој прилици по првом, кажу, да је млада била кћи «41 Магпо Магбапо рмпејрв ад! Кизапо“,

_а први каже по Владисављевим ријечима у вијећу, да му је бно

довео «Уша ко ћПеПџојо ад' Туап Сабпаг а: СјахагПпа '(дацезса (егга. 6 1п Ророхој» и да се Стјепан бранио од пријекора примјером цара Јована Палеолога, који је сном сину Мануилу отео невјесту, кћер цара трапензунског (и сад је село Чваљина у Попову, види академијин «Кјесшк ћгу. Ш згр. јемка» под « Схапа»). — Енгел је Дезсћ. Бегу. 402., по свом обичају, ствар представио и објаснио, да је Стјепан отео снаху «шп ада5 Кесћ, дег егзјеп Масће ап г апивашуфђел.») — Чед. Мијатовић у својој расправи «Госпођа Јела Балшићка», «Отаџбина» [Х, 177, да би по унучиној љепоти доказао дражи госпође Јеле, каже, да је Владисављева невјеста, која је старога херцега очарала, била крв саме Јелене. На ком основу цијела ствар почива види се из тога, што унука Јеленина није била Владисављева, невјеста него главом Јелена жена херцегова, која је од њега због горњег његовог поступка била и одбјегла.

126 __ Лукарић, 96. Он каже, да је Владисав тодико

плануо «еће [и рег аттаг2лаге 1 радге е 851 (газрогеб а Вјаса)».

127 _. Хадкокондила на реч. мј. Многи писци гријеше,

пишући о Јелени и Владисаву као о мајци и сину, јер јој је Владисав био само пасторак. О Владисаву имамо помена (видџ Дан. Рјечн. из књ. стар. срп. под «Владислав», а тако и она мјеста у Миклошића, на која се Даничић 7 57777 МА ноу к прије, но што је Стјепан вјенчао Јелену, која ћ

жена (упореди речени рјечник под «Елена»

Кади УП, 238).