Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С АУБРОВНИКОМ 155

од Будима још никакве помоћи. На | пошљетку Гучетић склони намјесника на рат. Крајем Августа одлучи Јанко, да дигне на Стјепана двадесет хиљада људи, али је за њих требало новаца. Јанко упита Гучетића, колико би могли дати Дубровчани. Овај није имао за то упустава, али одмах запита своју владу писмом, које јој стиже 12. Септембра. Сутра дан се сакупи вијеће. да вијећа о Јачковој понуди. Колико им је год могло бити мило, што се намјесник једном ријешио на рат. тодико им је била немила тражња, да му пошљу новаца. Финансиске су им прилике биле доиста рђаве. Трошкови око 'војске, која брањаше град и тврђаве, и око лађа на мору бијаху велики, а и инача трошаху много у овом ратовању. С друге стране се приходи бијаху смањили, јер трговина бијаше по готову стала; Конавли им у Стјепановијем рукама, а слабо што могаху примати и од остале земље, коју је он непрестано плијенио. У таквијем приликама понуда, да у главном они издржавају војску од двадесет хиљада људи, просто упрепасти властелу. То св види из одговора и упуства Гучетићу тога истога дана, којим му наређују, да све лично искаже Хуњадскоме. Одмах изјављују, да не знају, коме би се као саставни дио круне угарске могли обратити за помоћ, ако не краљевском намјеснику, па исто понављају и при крају, да не знају, ко ће их бранити, ако не ће Угарска Али о новцу је главно. Они истина моле за помоћ, али њихове прилике нијесу такве, да би могли издржавати његову војску. Цртају своје новчане неприлике да не може бити горе; ни једном ријечју не гледају, да нађу начин, како би се ипак што могло удесити, те да Јанко удари на херцега; тако их је његов захтјев био пренеразио:!“.

'31 __ јубровачки одговор Гучетићу од !3. Септембра у Мак. Ббаг. 1. 285. и 206.