Годишњица Николе Чупића

17 ' Рас:ојае ХЕРА ТТОЉАНА С ТУБРОФВНИКОМ

До со сљахс ратни поклал смо ућттао, као да је Хзравг у охтеб то слет Таи: стлремпо посланство у Млетке, и газ да су Ад Молиза озбаљно мислили. 1а оваком згодом звале Дојовиди. Дзаш:тет деветог Октобра бнјаше омоату посвети њеклхав извештај о стању и при– лукама с Ду роба Тоја. по свој праљшци, дужд поднио извештај 0 27 32даста-“а Стјепанових посланика, ма Да 0 тома 213 Џедаа см спо:енац ма њије познато ништа више. Толахо се зна. да је сенат једногласно Одлучио, да нико не сми;> говорати о тој ствара изван савјета под дичном и имсвном казном, кога је била одређена у вијећу десетољије. Да се стаар допста тадала каквијех херцеговијех При'едлуга, види се из тога, што су његови посланици блали тијех дана у Млецима, те њашто предложили сенату, који им је 2. Новземора, дакле само четири дана послије првог решења, одговорио на те њихсве приједлоге. Ти су преговори и даље вођени. Посланици остануше непрестано у граду ни опет се обратише сенату. а он им одговори 8. истога мјесеца'3. Рекло би се да ни послије овог одговора посланици нијесу ишли кући. Може бнти да су били јавили Стјепану одговоре млетачке, па чекали, шта ће он рећи, јер се до мало времепл опет виђају у Млецима, Док су се они ту бавили, поднесоше Дубровчани истом сенату речену папину забрану хришћанима, а мало послије стиже им и онај папин позив, дл отворено помогну католички Град у борби са јеретичким војводом. Баш тада приме и од Јанка писмо, којим им препоручиваше Дубровчапе!3%, Ови су по свој прилици хтјели, да овако са сваке стране навале на сенат, како не ће послушати Стјеплново позивање. И ако је угарски углед био веома

'3 _. Љубић у Кпјбеутки ПЦ, 296.

'46 _ Џа ист. мј. 298. ип 299.