Годишњица Николе Чупића

160

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

испод кога се Стјепан био извио, да га присили, да призна његову краљевску власт, и да га казни за потпомагање и огрезлост у богомилству. Сад је и Владисав, који је главну своју потпору могао имати у сјеверној Херцеговини, имао бољег заплећа, п пко се сад наравно било урадило њешто, што није могло бити по вољи његовијем претендентским намјерама. Он је свакојако мислио, да политичку тековину своје куће сачува онако цјелокупну, и особито му за то није могла бити по вољи очевидна тежња Томашева, да свуда истакне своје врховно право над Стјепановијем земљама.

Како било да било, тек се у брзо видје, да се Владисав са свијем одметнуо од Стјепана. Он заузе оцу градиће Тођевац, Вратар у Сутје.ци, Благај и два градића на неретвином мосту. За тијем узе Вјеначац у Невесињу, Имотски, Крушевац и Нови у Луци! Владисаву је без сумње и за то много помагало Томашево ступање у савез, што су сад много радије пристајала и мања херцеговачка, властела. Без сумње нијесу ни Дубровчани остали скрштенијех рука, него су и они радили, да што више властеле пристане уз Владисава. Тако су уз Владисава пристали војвода Сладоје Семковић с браћом и са својим људима, кнез Ђурђе Ратковић с браћом и људима, кнез Вукашим Санковић с браћом ни с људима, а уз њих и друге властеле и осталога народа!

12 _ Јир. Напд. 79. У Мам,. 76. каже овај пнсац «„ртетда зц захежте 1 ја од ћегбеша пјези ргебн ргеко Мегејфуе», што очевидно није тако, као што се види по градовима, које је Владисав узео. Осим тога сам Стјепан у повељи од 19. Јуда 1453. каже овако: «Тко се годћ Бно одљлоууно н пошао шннмн по кон годк поутђ н мндунњ н с окен н с онен стране Неретвћ ксегд господства могд“. Моп. Бегђ. 458.

43 _. Моп. Зегр. 1457.