Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 161

а пао

Дубровчани су, у осталом са свијем дошљедно радећи, гледали, да претворе у парчад Владисављенву очевину, Поменут је раније глас о намјери властеле Ђурђевића, да зараде уцјену Отјепанове главе; свакојако се види, да су они били готови користити се свијем, што би могло наудити Стјепану. С њима су сад Дубровчани преговарали, не гледајући при томе ни на Владисава ни на Томаша, те ће тешко бити, да су ти преговори и били познати овој двојици. На пошљетку, једнога истога дана, потписан је на благовијести, 25. Марта 1452. године, у Дубровнику и у Вратару савез између Дубровника с једне и војводе Иваниша, кнеза Марка, кнеза Жарка, кнеза Радивоја, кнеза Андрије, кнеза Бартула, кнеза .Тадије Влатковића, кнеза Томаша Николића и кнеза Павла Петровића с друге стране. Савез је био склопљен против Стјепана и његовијех присталица и савезника. И једна се и друга страна обвеза на заједнички рад и међусобну помоћ против њега, као и то, да се без заједничког пристанка не могу с њим мирити. Ђурђевићи се обвезаше, да у бој изведу лично све своје људе, а у случају, да их опет допане царина дријевска, стара њихова баштина, иди да је добију Дубровчани, уговорено је, да у сваком случају пет осмина од прихода припадне Ђурђевићима а три Дубровнику. Дубровчани са своје стране примају Ђурђевиће за своју властелу и вијећнике, дају им кућу на врху Побијане улице, годишњину од шест стотина перпера и, ако Ђурђевићи изгубе своју баштину, па се доселе у Дубровник, шест стотина перпера годишње док год остану. Ови опет примише на се све обавезе грађанства и властеоства дубровачког и пристадоше, да у случају непослушности Дубровнику трпе казну, као и сва остала властела. И Дубровчани се обвезатше, да им, ако им устреба, буду од помоћи пред сваким владаоцем и господаром против херцега и свакога другога, ко би их стјешњавао. Само за-

Годишњица Х. П