Годишњица Николе Чупића

169 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

држаше себи право, да сами пресуде јесу ли Ђурђевићи у праву или не, те ће се ови у пошљедњем случају не само морати свега оканити него, ако то не би учинили, да им буде, што и другој властели, која влади одрекну послушност! 4,

Сад се већ био са свијем измијенио положај херцегов и републичин. Није се више тицало, хоће ли Стјепан успјети и остварити своје намјере и хоће ли нагнати упорног сусједа, да више никад не помисли да смета херцегу у његову унутрашњем раду“: сад се тицало његова пријестола, радило се управо о животу његове државне творевине. Што је Владисав био међу његовијем непријатељима, није било никакво јемство, да ће му син успјети и од својих савезника очувати оно, што су у једно ци– јело били склопили дуги напори Сандаљеви и Стјепанови.

144 __ Ова тачка у уговору најбоље показује, да су Ду-

бровчани, уцјењујући Стјепана, доиста радили против ратног права. Ни у једном уговору с херцегом нема ове погодбе, као што рекох у 106. нап. Што је овдје све овако поменуто, види се, да се у другим уговорима није морало разумијевати само по себи. Оба су акта и вратарски и дубровачки у Моп. ВБегђ. 451. до 456.

165 _ Сам је Стјепан о томе доцније писао овако: «КЕ

ебат фдиапдо [еха сџега а Каси, 1а има! ћатемћ соџашо а

ге ввшто ропфо рег фогта, сће 110ого тагсћапапи поп роде-

уаро 1рвјг ип рашо сит 1ого тагсћадапбе рег тодо сће

аџајсће Бош раб сшт Јого поп те ћауегеђђе тапса(јо. Уе–

дапдо 1ш (Е. ј. Ујаф а“) дчезјо а розја де Варизеј асогдап-

Пова слто ен у еб Јуапв Сћпштвесћ; ве геуећопо сит ајсћшт ст 2гапдезвипто дапо е ођгођло позго рег ше о смазјо ип БЂопш ввипо деверпо“. Весг. · Марта 1466. у Љубића, Ошједао 1. 262.