Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 187

воског војводу Радуја, чији је стан био двије миље од града, и обећа му, да ће га честита учинити, ако му добије тврђаву. Радуј то лако обећа. Под самијем Соколом бијаше мала црквица богородичина, у којој бијаше сакривен на Митровдан са својих дванаест другова. Како је тога дана село славило, био је Радуј нарочито удесио, те су сви војници били позвани, тако да је у Соколу остао само један с капетаном Гундулићем и његовијем момком. Радуј се пријави војнику, као да носи њеко писмо из Дубровника. Војник јави капетану, који нареди, да га пусти у нутра. Чим војник ошкрину врата, удари га Радуј сјекиром по глави и уби на мртво: али мртво тијело њекако тако притисне врата, да су се сама собом затворила. Капетанов момак чу како војник крикну и позва господара. Међу тијем су Радујеви другови трчали из цркве граду; али капетан потрчи на зид више самијех врата, докопа један цријеп и удари Радуја, да му је једно ухо однио, као да га је ножем одсјекао!%. Овај рањен побјеже својим друговима, а Гундулић поче звонити и тако одмах прикупи све војнике. Радуја, пошто је побјегао кући, . убије њекакав његов рођак, који је за ту услугу Дубровчанима, добио годишњу награду!“!.

190 __ О) овоме пише овако у рукопису: .ефј соп ипа

сорра дајо пе! саро а! хојуода соп тодо (аје(гћ) Јјехо ја огесећа а :одо сотв (изве (арНаја". Што Нодило, 259, каже да »соп џпа сорра» може бити погрјешно мјесто «ворга ја сорра», очевидно нема јака основа. Смисао је по рукопису сасвим јасан и потпуно се слаже са осталијем. По Нодилову домишљању не би било казано, чим је Гундулић ударио Радуја; а друго, да га је ударио више потиљка, не би му онако ухо одрезао, него га може бити па мртво убно. Тако је исто нешфтребно, што Нодило «дајо» исправља са «дебе«“, само ако се пред «јеуо» не дода асће БН" него једино «Е".

191 __ Рањина 258 и 59, Дубровчани су са стравичном оштрином поступази против Конављана, који би пристали уз