Годишњица Николе Чупића

188 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Пошто је краљ угарски Ладислав био окруњен, пошље му вијеће свечано посланство, Јакету М. Гундулића, Никшу С. Бунића и Паладина Лукарића с богатијем даровима, и са заштитнином недаваном пошљедњих десет година, да, им потврди дотадашње повластице. Посланицима је унутством од 16. Јануара 1454. наређено, да замоле краља, да посредује трајни и истински мир с херцегом и да писмено или преко посланика, изради, да Млечани укину ванредне царине на дубровачку трговину, те да буду као и прије рата с херцегом!'2,

Краљ прими посланике и потврди им све повластице а обећа, да ће се заузети у Стјепана!'. Међу тијем, се овај до мало времена поче мирити с Дубровчанима.

Од Дубровачке стране преговараху властела Мароје Растић, Жупан Бунић и Андрушко Бобаљевић. На пошљетку им у Новом пође за руком, те почетком Априла уговорише погодбе о миру на основу, да све остане као и прије рата. Све што је једна страна учинила другој од почетка рата па до примирја, да се никад не смије спомињати. Најприје у Дубровнику кнез и властела издадоше запис о миру, заклеше се на њему и донесоше га у Нови Стјепану!" И херцег потврди све старе повеље п записе, поврати царине као и прије и обвеза се, да им у случају новога рата с њима, огласи почетак

отјепана, па посдије допали руку дубровачких. У Апризлу 1452. ухватили су два Конављанина, оца Богдана и сина Ратка, те их одмах обојицу објесили, Безимењак, 62. Рањина, 256.

192 __ Геће. е сопшт. а! Беу. 1448 —80. Садржај упутства у Матковића, Кад УП, 249.

193 __ Матковић, на ист мј. 249 —250.

194 __ Види се из завршетка Стјепанове повеље, Моп.

Бегр. 468.