Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 189

непријатељстава три мјесеца дана прије но почне ратовати, како би се трговци могли склонити, гдје који хтједне. Према захтјеву дубровачком стављена је у уговор и глоба од педесет дуката у корист херцегове благајне свакоме, који би при пријеносу дубровачке трговине оштетио кога трговца. Тако бијаху утврђене тачке миру, који херцег објави 10. Априла у Новоме у Боци. Око херцега бијаху Владисав и Влатко и његова властела, војвода Сладоје Семковић, кнез Радич Стјепковић, војвода Иваниш Ђурђевић, војвода Марко Гргуревић, кнез Радован Вардић, кнез Ружир Дувчић, кнез Павао Дражојевић, кнез Рајко Припчић, кнез Јурај Чемеровић, кнез Иван Вардић, војвода Радич Прибисаљић, кнез Вукман Југовић. Пред дубровачким посланицима Стјепан, окружен синовима и властелом, држаше руку на часном крсту и божјем еванђељу, те им се куњаше као представницима кнеза и опћине дубровачке „господом Богом сведржитељем, пречистом богородицом и четворицом еванђелиста и дванаесторицом апостола“ и другим божјим угодницима, да им нипошто не ће мир прекршита ни за што, ни за страх ни за благо, нити и за чију вољу; само изузе вољу султанову, али и у овом случају, да им је дужан објавити рат три мјесеца дана раније. Заклетви приступе сви, који су ту били а херцегов ђак Радивој Добришевић написа по његовој заповијести повељу, на коју удари Стјепанов печат!"

195 _. Моп. Зегђ. 465—469. Као што се види уговором се нигдје не помиње, да је Стјепан овом приликом дао ДУубровнику и најмањи комадић своје земље. Међу тијем један мали приједио па конавоској граници, Врсиње, које дотле не бијаше дубровачко, налазимо од сад под републичином влашћу, Јир. Напад. 15 и 25, само што овај писац нетачно узима 1451. годину, а Врсиње је могло припасти Дубровнику, тек пошто су му Конавли враћени, дакле не прије 1454. Међу тијем је занимљиво, да је и краљ Томаш у бобовачкој повељи био дао Врсиње републици, Моћ. Бегђ. 449.