Годишњица Николе Чупића

198 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

клошић Моп. бегђ. р. 503, 507, 508«“%. Ја међу тијем не нађох, да игдје писац помиње, по какој би то прилици могло бити, а сам је опет баш не могу видјети.

Према овоме имамо сада Лаониково казивање онако, како га је Јукић модификовао, али и према таком морамо оити обазриви и поред тога, што није могло без те поправке. Њему се противи 'Туберон, Анали Млетачки и Шеперова биљешка по предању народном. То је предање забиљежено 82 године послије самог догађаја и ми истина и на њему као и на Тубероновом причању можемо видјети доцнијих примјеса“, али оно ипак прилично утврђује встипитост Туберонове версије. Уз ово ћу додати да је ово Лаониково причање у њеколико и немогућно. По свему можемо рећи, да је свађа синовља с оцем била послије Јуна 1451., дакле рекао бих, да тада није могло бити у Стјепановој земљи никаких талијанских трговаца, пошто знамо, да су му Дубровчани били блокирали обале, те је врло тешко могла тада и доћи та Фјорентинка.

8 _ Роу. Вовпе. 298. Вриједно је поменути, да сам писац послије десет страна каже, по писмима Ивана Соботе, Трогпранина, (Кад. 1. 155), да се крајем 1455. год. против Стјепана Томаша «рофшјапе Негсес 85Ејерап Упкеајс, Кој је ровфау5 педаупо цдоусет вуакако паз(ојао, да дође гики обидомјеје рапјсе Недмсе, а 5 пјот ! зув сгадоув рогофсе Таомсба ц Нгуа(зкој», 308. Кад би цијело Халкондидино причање било истинито, веома би тешко било вјеровати, да је она жена и послије мира Стјепанова с Јеленом и с Владисавом, остала на њихову двору, особито за живе Јелене. Али да и то примимо, како би Стјепан просио Хедвигу, ако му је та Фјорентинка, била још у кући:

9 — у Туберона је с овијем ратом смијешано доцније Владисављево бјежање к Турцима и сва, зла, која је Стјепан отуд видио. У Шепера је томе додато толико, да је с цијелом стварју везана и пропаст Херцеговине. У осталом у овом погледу не стоји најбоље ни Лаоник, који је цијелу ствар њекако чудно везао уз пропаст босанске државе,