Годишњица Николе Чупића

ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ 205 ранивши.

(1418) налазимо војводу Павла Јурјевића Радивојевића, 1419 године, на страни сина Остојина Стедана и као господара Древа“. Ну ове исте године загрози опасност племену Радивојевића, јер неки Војин Срациновић, по свој прилици човек војводе Сандаља, зароби Павлову браћу Николу и Влатка, Њихова мати Владика и брат Павле замолише општину дубровачку да посредује за њихово ослобођење, ми она се радо тога примила-. Као што ће се даље видети. тада су Радивојевићи изгубили знатан део својих добара. Ну већ 16. Августа 1420 године долази војвода Павле Јурјевић као сведок краља Твртка П, дакле оставио бејаше краља Степана Остојића, као што су то учинили и други неки властели (војвода Ивко Семковић из Хума, кнезови Батић Мирковић, Петар Клешић, Ђурађ Драгићевић, Ђурађ Војисаљић)2.

Радивојевићи су, и после рата с Војином, уживали свој део древске царине. Тако, Никола јавља, 23. Јуна 1426, у Дубровник, да је наплатио од Дубровчанина Перка, Прибојевића све што му је дуговао од његова дела древске царине, а његов братучед Вук Вукићевић, Априла 1429, сведочи, да је наплатио царину древску од Влахоте Хранковићаз, После победа, које одржаше над Твртком деспот Ђурађ Бранковић и његов тетак војвода Сандаљ Храњић,

27 Моп Вегђ. 283; Пуц. 1, 145—146, прим. Х1Х.

28 Пуц. 1; 144—145, прим. Х1Х. — Да је Војин Срациновић био човек Сандаљев, изводим из повеље Ђурђа Војисаљића од 12. Августа 1434 (Моп. Бегђ. 378.) и отуда, што је наследник Сандаљев Степан херцег имао војводу Степана Срациновића (Моп. Зегђ. 492).

29 Моп. Вегђ. 305.

30 Пуц. П. 82 —83, 84 — 85.