Годишњица Николе Чупића

206 ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ

Твртко оде у Угарску, да тражи помоћи. У унутрашњим борбама, које се продужише после одласка краљева, послужи срећа кнеза од Доњих Крајева, Ђурђа Војисаљића, синовца херцега Хрвоја, те сузби Сандаља у друштву с осталом властелом. Уз њега су пристали били и браћа Радивојевићи, с тога, 12. Августа 1434, у Крешеву издаде повељу којом потврди војводи Павлу, кнезу Николи п кнезу Влатку Јурјевићима и кнезу Вуку Букићевићу градове у Неретви Вратар, Нови и. Крушевац ус владањем и држањем, правима, међама и котарима и у свем у чем их застаде у држању, или србину или влаху“. Даље им даде баштину, што им беше одузео Сандаљ, и то: Барана Вукчића и Хлапца Ружића „с браћом и држањемс“, у Горској Жупи села: Драгљан, Козицу, Храштане, Врхдо, Захођане, Заходе, у Приморју К'ивогошту, Тучепе, Котишину, Макар, Баст и Виницу с правима, међама и котарима. Потврди им још древске царине део (четврти 2), који су држали, и пастирв Војихниће, Прибиновиће и Хардомилиће и све повеље, које су имали од »господе«“ босанске и његових предака",

Два старија сина Ђурђа Радивојевића, Павле и Ни– кола, били су грађани сплетскиз“, а сва три његова сина, умрла су пре 1444, јер у повељи краља Томаша од 3. Септембра ове године међу сведоцима долази и „војвода Џетар Павла Јурјевића син с браћом“3а. После 1434 године нема спомена ни о Ђурђеву синовцу, Вуку Вукићевићу, који није оставио мушког порода",

3! Моп. Зегђ. 377 — 379.

32 Моп. Брвс«. Х1., 223.

33 Моп. егђ, 428.

37 По летопису Николе Рањине, Петар Јурјевић бпо је у животу Јула месеца 1451 године. У томе летопису читамо. да су седам браће Влатковића и њихов братучед Петар