Годишњица Николе Чупића

ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ 207 Војвода Петар Павла Јурјевића умро је пре 1452 године, а то се види из уговора, који су, 25. Марта, те године, закључили с Дубровником противу херцега Степана Вукчива: војвода Иваниш, кнезови Марко, Жарко, Радивоје, Андрија, Бартуло и Тадија, синови Влаткови, кнез Томаш, син Николин, и Павле, син војводе Петра Павла Јурјевића. Овим уговором подвеза се једна страна другој: 1! помагати војском противу херцега Степана и сваког другог и не мирити се с њим без пристанка друге стране; 2 да она страна, која поврати царину древску и сону, уступи другој страни половину свега осим четвртог дела, који остаје Радивојевићима као што је и пре било. Ако ли би Радивојевићи добили царину древску куповином, Дубровчани су задржали себи право да могу узети половину царине, штете и користи; 3. Дубровчани примише Радивојевиће и њихове мушке потомке за своје властеле, · грађане и већнике, дадоше им у баштину једну кућу у Дубровнику и обавезаше се плаћати им, докле год живе. по 600 перпера годишње, а ако би били приморани побећи у њихов град, обећаше давати им још 600 перпера, докле се не поврате у своју земљуз“.

Године 1453 19 Јула, измири се херцег Степан са женом Јеленом, сином Владиславом и свима властелима с обе стране Неретве, који су од њега отпали били, међу којима су најглавнији били војвода Ивко Семковић, кнез Ђурађ Ратковић, кнез Вукашин Санковић и војвода Иваниш. Јурјевић, син Влатковзе, У уговору којим је закључен

Павловић, унуци хумског војводе Ђурђа, хтели да предаду херцега Степана у руке Дубровчанима, који су му главу уценил!. Моп. Брес!.. ХУ, 256. Ову вест налазимо н у Орбсна, етр. 386. Међу тим по Растићу Иваниша је 1451. г. слао Херцег на порту да ради против Дубровчана.

35 Моп, Зегђ, 451—456.

36 Па. 457.