Годишњица Николе Чупића

ма

одломци из историје БЕОГРАДА — 11

= р

године, и истог већ месеца, ушла је у Београд мађарска, војска и посела га. Силом дакле, са једним пуним месецем, да, ако се може да рачуна деспотовање Ђурђево у Београду,

Држи се да је Ђурађ предао Београд Мађарима, по сили некаквог уговора који су закључили деспот Стеван Лазаревић и цар немачки и краљ угарски, Жигмунд, 1426 годипе. Неки хоће ово чак и да потврде некаквом листином Жигмундовом, и ако она нема на себи ничега. што би прави уговор требао да има.!

По овој Жигмундовој листини, мисле неки, да је између деспота Стевана и краља Жигмунда, постајала угодба, да се Београд, с још неким деловима Србије, преда Мађарима по Стевановој смрти, а Жигмундо, да призна за то Ђурђа Бранковића, за деспота српског, кога је Стеван био већ усинио и прогласио за свога наследника.

Наш један историчар, мисли. да је деспот Стеван, уступио Мађарима Београд, зато, што је држао и веровао, да ће Мађари бити кадри да му помогну одбранити од Турака Србију и деспотски, српски престо, и зато тврди: да је то био дух и прави смисао Стеванове ове угодбе са Жигмундом.

И наш овај писац. правда зато, овај поступак Стеванов, и вели: да су то захтевали висдки интереси народни, и да је то било једино средство да се Срдија стасе од Турака.

Поред тога, што ће бити потеже, и свакоме другоме, да прочита у листини Жигмундовој, ово, и баш овако, стоји још и то, да Мађари нису по пријему Београда, помагали Србима бранити Србију од Турака, а још мање, да су јој помогли одбранити је. И за то и може бити места веровању, да је Србија, баш због ове угодбе, под-

| Реферат професора Светомира Николајевића о Ђурђу Бранковићу, у Годишњнци Ш, 1879. стр. СОХШ.