Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 293

и његова сина владике Максима стоји, да су «од корена Стевана Немање“),

Ова три доказа изгледају, на први мах, тако јака, да се о Вукову пореклу од Немање ни мало не бп требало сумњати. Па ипак сви ти удокази“ не могу критичног историка убедити да им потпуно верује, јер свима се даје приговорити. Тако: |

1. О животу кнеза Лазара имају три верзије: две дуже и једна краћа, која се у србљацима чита. Обе дуже верзије, мислим, удешаване су да се беседе народу у цркви на дан смрти Лазареве. По мишљењу И. Руварца старија, је она у Гласнику ХТ, и њоме се служио писац млађе верзије, која је објављена у Летопису 117.

Кад се упореде ове две верзије, видеће се, да у старијој нема ни речи о Лазареву и Вукову пореклу од племена Немањића, докле се то у млађој изречно тврди". Отуда се пак даје извести, да је састављач млађе верзије, без сумње какав удворни ласкавац, под утицајем династичких прилика, намерно довео Лазара и Вука у сродство с Немањићима, а за такав поступак беше врло подесно време између 1404 и 1427, када су Вукови синови имали своју државу, одвојену од државе деспота Стевана, сина, Лазарева. |

2. Још мање сме се поклонити вера наведеном генеалошком стаблу Бранковића, а ево за што. Из аутен-

19. ЛДетоп. 117. стр.. 117., Гласн. ХГ, 195.

20. 0) Лазару се у тој верзији вели: абћи . . . доБлНН мој: . . . Баст отђ велнимихћ но слаквмнхћ пронсходе, ОдБ нхже господствоклешнхњ срвскммн н поморсканмн хемдмин, келикмихњ н Бадгоуљстнемхћ глагомо крдаћ же н пдрђ, нанпате тогда царкствмошта БСКМН СрњБскмми н о грњускомн 8 поморсимин хеммамн, келнкоша Н силнома цара Стефана“. Лет, књ. 117 се. 110. |