Годишњица Николе Чупића

„ји м.

~

ВУК БРАНКОВИЋ 997

о. Колико се до сада зна, знамење (грб) је Немањић4 двоглави орао, а Бранковића — лав. Оволика разлика У знамењима такође говори за то, да Бранковићи нису

_ од племена Немањића.

Све ово што досад наведосмо доказује, да Бранковићи нису мушки потомци Немањини, али је врло вероватно, да је Бранко ожењен био каком одивом Немањића, кад је од Душана добио титулу севастократора, која се давала поглавито владалачким сродницима, и коју је, осим њега, добио још само Дејан, сродник Душановз!.

Као што смо горе навелч, отац Вуков био је севастократор Бранко, а дед војвода Младен; остали преци његови нису нам познати. Обојица су заузимали знатне положаје у српској држави. Војвода Младен бејаше, 1323 године, господор Требињаз“. Последњи се пут спомиње као жив међу сведоцима у повељи краља Уроша Ш. од 1326 годинеза, Године 1318 „жупан Младен“ јавља у Дубровник. да је осудио Петра Тољеновића — потомка Немањина брата Мирослава — да плати неку штету Дубровчанину Хлапу Волетићу““. Овај жупан Младен без сумње је исто лице с војводом Младеном.

чата у писму од 1388, ако је добро прочитан (да нема лава на печату, држао бих га за Лазарев). На једном новцу Вукову има натпис «благовђрни Влекњ», али ни на једном нема, «сопје» (кнез), као што Љубић нагађа (Ор:в. јишо8. поу. 171). И као мртав Вук се помиње без титуле у свима актима, само не у акту дубровачке општине од 18. Августа 1408, где се називље „бветопоунешн мнетњ“ (Пуц. 1. 92), без сумње из удворности.

31 То исто видимо и у Бугара: зет Михаила Асена, Петар, и братучед Константина Асена, Калојан, беху севастократори. Моп. Бегр. 36—38; Гласн. УП. 190.

32 Моп. Варив. 1. 93 и 96.

33. Моп. Вегђ. 85.

34. Пуц. П. 45.

15%