Годишњица Николе Чупића

93() ВУК БРАНКОВИЋ

вароши на делу државе његове“!», Судећи по реду којим реченице иду, излази као да је Лазар од земље своје одво– јио Вуку један део. Ну по што пре тога нигде није го– ворено, да је Лазар још коме одвајао од своје земље, па, утада и овоме“ (Вуку), а међу тим је говорено, да је цар Душан удао Милицу за Лазара „но хеммо том докодно отдаликљ“ —- изгледа, да се горње обдаривање односи на Душана. Ма које да је од овога двога писац хтео казати, није истину казао. Душан је могао обдарити Бранка, али не и Вука, који је иу време смрти Душанове (+ 20. Декембра 1355) био врло млад. Лазар пак није уз своје кћери давао земље и кад је владаоцем постао, а камо ли за жи– вота цара Уроша, када и сам тешко да је од Вука много више имао. По томе, ако је ко Вуку што од горе обележених земаља даровао или на управу дао, то је могао бити само цар Урош, иначе мора се узети, да их је самовласно заузео“- за време нереда и отимања око престола, као што су и други властели на тај начин увећали своје баштине,

После смрти цара Уроша насташе крваве борбе између најзнатнијих српских властела око тога, ко ће завладати Немањића државом с ове стране Шаре и Црне Горе. Тадашње стање најбоље илуструју речи, које је, 30. Новембра 1373. у повељи изрекао зетски господар Ђурађ Балшић, по што су Дубровчани пристали да њему плаћају „српски доходак“, а које гласе: ућ дко тко Б8ДЕ

41, Пра. 114: „таже н сем5 доколит 7ЕММО ОТДЕАНЕЊ н нанпдатс Болшн градовн 6 жЖДребн Држакн сго приааунше се“.

42, У повељи којом је Вук даровао Хиландару две Гадимље у Ситници, говори овако: «ја по милости божјој Вук Бранковић, владајући земљом мојом колико ми 6ог уручи, принесох овај мали дар пречистој матери божјој хиландарској».

4 И Вукова је држава доцније постала већа, као што ће се ниже видети,