Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ | 231

инат о

фарњ господниљ Сремемњ н вддстеломњн темлн српскон, да иСВ држани властеле даБровдуки дати ми дохотнд Енше

пнслиога“““. | Између оних који држаху да су позвани сести на

престо Немањића, бејаше и кнез Лазар. Нато му даваху право његово сродство с кућом Немањића, његово лојално држање према цару Урошу све до смрти овога, мудрост и остале врлине. Ну без сумње Лазареву успеху веома је помогла још једна сретна околност, а та је што му бејаше зет његов непосредни сусед, Вук Бранковић, који господоваше Косовом, том одвећ знатном стратегијском тачком на балканском полуострву. Да Вук није био зет Лазару, по свој прилици морао би прво с њиме доћи у сукоб. За првих десет година заједничког рада они обојица увећаше своје државе: Лазару припаде од државе Николе Алтоманића све што је имао у данашњој Србији, и Браничево од Радича Бранковића, а Вуку од државе Балшића Призреп и призренска област“. Јамачно је Вук помагао таста и у борбама са спољним непријатељима: Турцима (у Топлици) и Угрима (у Мачви 1387.. О заједничком раду њихову врло лепо сведочи једна белешка од 1387. на хронографу светогорског манастира св. Павла, која казује да је та књига писата, по Вуковој заповести, у Приз за владе »благоверног и христољубивог и богом свећеног господина кнеза Лазара и љубазног му господина Вука, када су владали свим српским земл а и поморским, и тако у слози џ љубави побеђивала пријатеље своје“ч.

44, Моп Вегђ. 183—184.

45. То је било пре 1381, јер те године кнез Лазар п. ди руском манастиру св. Пантедије Спасову цркву у ЖХ: (Га. ХХГУ, 257 и 274), које је 1375 било у држави ТЕ Балшића (Дан. Жив. краљ. 384).

86. Света Гора. !!би 117; Га. ХЈУ. 301, Мог. ! 212: „бадрвжештима же пма Ењсе СРББњСКЊиЕ темак,