Годишњица Николе Чупића

238 вук БРАНКОВИЋ

разби Јован Моровићки““. 6. Јануара, ове године, настанише се Турци у Скопљу“ и почеше нападати (у пролећ) одатле на север и запад. Негде у јесен ове године продреше до Драча и Зете, где у једноме боју заробе и самог господара, зетског Ђурђа Срацимировића. На североисточном крају, Србије заузму Голубац и пођу к ушћу Мораве, куда се крене маџарски краљ Жигмундо, али се Турци повуку а Маџари уђу у Браничево, допру. пленећи до Ждрвла кроз долину Млаве, па се онда вратеб!:. Није дакле чудо, што се и Вук покорио Бајазиту, као што се јасно види из повеље коју издаде Хиландару 21. Нов. 1392. У тој повељи говори „по извољењу и милости владике мојега, слаткога ми Спаса Христа, и по неисказаном његову човекољубљу, ја слуга мојем владици Христу, Вук, син севастократора Бранка, унук војводе Младена, пишем да је на знање свакоме човеку, како утврдих мир с Турцима, џ подвргох се великоме господару цару Бајазиту и сложих с њиме мир. И када сложих с њиме мир, расписах сву земљу, колико је у мојој власти, како ћемо алаћати данак Турцима. И шада ми дође пречасни „отац“ Хиландарски господин Ђервасије, послат од светог манастира Хиландара, и положих хиландарску метохију колико је у мојој власти, 200 унача. И то узех на себе, да ја то плаћам Турцима од моје куће, докле сам жив и докле дајемо данак Турцима, а местохија хиландарска да је слободна од тога данка ит. д. Потписује се: љ5у Христа Бога благоверни Вук Бранковић, господар Србима и Подунављу“ и ако Подунављем владаше кнегиња Милица и њени синови.

У ово се време измирио са Бајазитом и пашеног Ву-– ков, Ђурађ Срацимировић, и добио слободу, по што је

59. Вад. Ш, 191—122.

60. Опис. рук. Хауд. 291 и 316. 6! Вад. Ш. 126.

62. Моп. Бет. 922—223.