Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 941

ВЕП

одговор у једној, па жалост, врло краткој и доста нејасној белешци у дубровачкој архиви, писаној 24. године после смрти Вукове. Џо тој белешци Вук је умро „прогнан из свога господства“, а његови синови и жена, разагнани и лишени господства, узеше своју оставу из Дубровника, који, не осврћући се на велике и страшне претње цара турског, који непрестано искаше Вукову оставу, поврати и предаде речену оставу коме и припадаше, по моћу које оставе и друге потпоре и савета дубровачког, повратише се у господствог“.

Да је Бајазит збацио Вука, зна и Орбин, који се, као што је познато, влужио актима дубровачке архиве, али и народне традиције није одбацивао. Он пише: уПосле смрти Лазареве остаде господар једног дела Рашке (Србије) Вук, а други имађаше Милица, жена Лазарева, с два своја млада сина, Стефаном и Вуком. Прође много времена, па се изродише између њих многе и озбиљне свађе. С тога Милица притече султану, који одузе од Вука Бранковића земљу и даде је својим шурацима, синовима кнеза Лазара, порушивши вароши и градове, које је Вук имао у Рашкој, а његовој жени Мари и синовима Гргуру, Ђурђу и Лазару би остављено толико земље, да могу живети. Турци за себе задржаше два града, Звечанз“ и Јелеч. А Вук Бран-

68. Буц. [. прим. стр. ХХХ. »Уојећо Вгапсомјећ запао

тогбо еБ; дазтеззо ава 1а зџа 51апогја, еб чапдо | Пол с шовјег 5џ0: Фвзрег-1 еф Фвавсопвојац де ]а зопогја, [0]15епо еј дерозћо Того де Касива» и т, д. У писму од 22. Октобра 1105, писатом босанском властелину Павлу Радиновићу, Дубровчани помињу «оставу краља Вукашина и многе друге господе и властеле рашке и босанске, који су пи преи после „били», где се јамачно мисли и Вукова остава. Пуц. !. 69.

69. Године 1399. беше у Звечану турски ћефглија Фериз. Пуц. 1. 25.; примедб. стр. Ш.

Годишњица Х. 16