Годишњица Николе Чупића

3242 ВУК БРАНКОВИЋ

ковић, којега је бацио у тамницу, буде за тим пуштен и од очајања умре, ма да се сумња, да га је отровала ташта. Други кажу да је, тамнујући у Пловдину у тамници, у коју га је бацио Бајазитов син Муса, који је после погубио његова сина Лазара. подмитио стражаре и побегао из тога места, ми да је, вратив се дома, дошао у земљу Ђурђа Балшића, који га дозове преда се, прекори га за издајство свога таста и одсече му главу, нити је ишта знала о томе његова ташта Милица«“7. Даље приповеда Орбин : „Није прошло много времена“, а Мара са синовима „на ново заузе земљу својега мужа, осим она два, града, која Турци држаху. Дубровчани се тада показаше веома захвални и верни Вуку, јер повратише његовој жени од велике вредности оставу, коју је код њих уложио« “',

Ну има и других, негативних доказа, из којих се даје извести, да Вук није владао после 1394 године. Познато је из наших и туђих извора, да је Високи Стеван помагао Бајазиту у рату против војводе влашког Јована Мирче, заједно с Марком Краљевићем и Костадином Дејановићем, који обојица тада погибоше (10. Октобра 1394)". Стеван је са својом коњицом решио битку код Никопоља (28. Септембра 1396.) у корист Бајазитову, а. помагао му је и противу Восне (Јануара 1398)'5. Ни у једном од поменутих ратова нема спомена о Вуку. Као вазал дужан би био и он с војском помагати Турцима, а гад то није чинио, доказ је да у то време није био владалац, бно је, дакле „а!впезво де Ја вџа 4епома». Тиме нам је, у исти мах, објашњено: за што се Дубровчани

19 Они, 319.

1 а 320.

2, Гласн. ХО. 969., Гл. ЉШ 75.

', Пуц. [. прим. стр. П.; Га. ХОП. 970; Га. ЕШ. 75: Каки. Агк. 1Х. 16.