Годишњица Николе Чупића

ВУК ВРАНКОВИЋ о43 ти ва И и а о и а ан еце

-само Стевану, а не и Вуку, обраћаху с молбама да се заузме у Турака за њихова два грађанина, окривљена "за то што су куповали у његовој земљи заробљенз код Никопоља Французе", иза њихове трговце, које су заробили и опленили на Лиму,“ и за што грамзиви Млечићи не предадоше своме „предрагоме и превеликом“ пријатељу Вуку обећани сестрин накит, који је вредео 200 дуката, већ га повратише много доцније (12. Јуна 1406) његовим синовима". |

И доиста, нашим домаћим изворима да је се потврдити, да је држава синова Лазаревих допирала до Зете „у времену од 1394. до 1398.

Повељом од 1395. потврдише кнегиња Милица, тада већ калуђерица Јевђенија, и синови јој, руском манастиру св. Пантелејмона у Св. Гори сва имања, која му је даровао био кнез Лазар, и дароваше му нове прилоге они и њихови властели : војвода Никола Зојић, војвода Михаило, војвода Новак, логотет Лука, Дука, Југа и Богдан Радујевић. Између ових прилагача војвода Новак даде реченом манастиру цркву св. Јована Претече у Црколезу са селима и међама „што „је држала мошћ цара Стефана“, а логотет Лука дарова цркву св. богородице у Дратобиљи са селима и међама ушто је држала га Детоша«"".

Село Црколез с црквом св. Јована налази се северно „од Пећи шест часова, на путу који води у Пећ'. Драгобиља је, пак, у Острозубу, од прилике исто толико ·источно од Пећи, на извору једнога потока, који утиче -у Мирушу, леву приточицу Белога Дрима.

:1. Пуц. 1. 9. Упор Гл. ХП. 189. 73. Пуц. 1. 17. 36. Гдласи. ХП. 928. '7. Гласн. ХХР. 274. 38. М. Милојев, Путоп. П. 163' 16»