Годишњица Николе Чупића

"248 ВУК БРАНКОВИЋ

ниннивинр: сав ши. о ———_—————_- 2

и љаоииетмаи еШЕЕЕЕЕЕ ШЕ ИЕЕШ 2 о

По савету његових људи Мурат не оде преко Софије и Пирота, који је мало раније порушио Лазарев зет (Вук)93, већ се упути ка Велблужду (Ћустендину), где га је особито дочекао и угостио други вазал Костадин Дејановић, Повећавши војску четама Костадиновим и неких околних кнезова, Мурат се упути (преко Кратова) Србији и кроз црногорски кланац, који су претходно освојили Јевреносбег и Иђит-ааша, спусти се на Мораву Бинчу, и пређе је у шест одељења без икакве препреке. Под Новим Брдом, које Турци зову Сребрним градом, војска предани, а другог дана до подне стиже на Косово и ту се утабори““. Српска војска по Нешрију бројаше 500.000 људи, међу којима је било 500 кнезова и 300.000 оклопника, 21 по Сеадедину имађаше свега 200.000 војника, међу којима је било 7000 племића, »који не уступаху један другом достојанством, богатством ни војском коју имађаху“. По истоме, турска је војска износила само петину српске војске, дакле 40.000, докле Нетрија тврди, да је имала мало мање од половине наше војске, дакле преко 200.00098. Лазару су помагали зет Вук, Димитрије Војиновић и босански владалац, а добио је још помоћи из Влашке, Угарске, Чешке, Арбаније, Бугарске и Италије („Френци«“)“. Срби су рачунали на сигурну победу, с тога је у њиховој војсци владало велико весеље и одушевљење.

93 Брдаић, Извори за српску повјесницу, 45.

94 ба. 47 — 63 (Види Наттег-а, 1. 174—176).

98 Та. 43, 63 и 65.

96 да. 41, Димитријев се отац назива «Винд» и ујунд« (с. 40 и 70), а босански краљ «СаруџеКјуми». По Левенклавију први се зове «Јенд», а други «Загште Мипр, 2 то, веди, значи «Тоаппет Пахшп хеј зиђПаушт» (Бецпеј. 278 и 261., „саруџе“ значи ужућкаст «). — Сеадедин додаје још Богданску и Пољску. Он тврди, да се с Турцима на Косову борило «седам језика».