Годишњица Николе Чупића

952 ВУК БРАНКОВИЋ

инат

вели исти писац, чувају се у царској ризници, а од тога доба не пушта се нико под оружјем султану, па и тада свакога посетиоца воде по двојица за мишице' 3,

Б. Остади изводни о боју восовеком и емрти Мурата пл Лазара

1. Извори до краја ХУ. века

1. Настарији и најважнији извор о косовском боју јесте, без сумње, одговор Флорентинске општине на писмо босанског краља Твртка, писан 20. Августа 1389. године. Сазнавши из Тврткова писма за „преславну победу, коју му милост свемогућег и вечног бога дарова“, општина та, честита му победу и изјави радост ушто је 15. Јуна охоли и дрски Мурат, Мухамедов присталица, који, присвојив силом царску власт, беше наумио да с лица земље збрише хришћанство и име Спаситељево, и који беше лудо навалио на међе босанске, — на Косову пољу, с безбројним хиљадама својих војника и своја два сина, крваво погинуо. Сретна краљевину Босна — честита даље општина — којој би суђено тако славан бој бити и извојевати Христовом десницом толику победу ! Сретне и пресретне мишице оних дванаест велеможа, који, пробивши непријатељске чете и камиле наоколо веване, мачем отворивши себи пут, до Муратова шатора допреше! Сретан над осталима џ онај, који вођу толике силе, јурнувши му мач у грло и скут, јуначки умори, а сретни свиколици, који као жртве убијенога

103 Наттег, 1. 177 и 180. Мпкејзеп 1. 262 и 263. По Џемалију. писцу из половине ХУ!. века, Милош је дошао под именом посланика и догнао «седам мазги блага.» Кад је изашао пред Мурата да га пољуби у руку, прободе га у трбу, па побеже, али буде ухваћен и убијен. Кад су товаре прегледали, нађу у кесама песак место новаца (Гечпсе!. 303)