Годишњица Николе Чупића

- ВУК БРАНКОБИЋ 953.

вође над оном ништавном лешином славном мученичком смрћу живот и крв пролише, а од свију је ваше вели-

_ чанство најсретније, које посвети тако славна и нигда

незаборављена победа, и којом је — ако је правим Христовим војпицима и јунацима, као што треба веровати, бог приправио небеско царство — оридржана она права и бескрајна славач10,

~

' 2. Настарији спомен на српском језику о боју косовском имамо у натпису, који је удовица деспота Угљеше, калуђерица Јефимија, навезла на покрову кнеза Лазара крајем ХГУ. века. На том покрову између осталога чита се и ово: » О нови мучениче, кнеже Лазаре, крепка, рука господња показа те међу свима земаљским владаоцима снажна и славна; владао си твојом отаџбином и сваким добром обрадовао твоје поданике; с мушким срцем и благочастивом жаљом изишао си против змије и непријатеља. божанских цркава, расудивши да твоје срце не може подносити, да Турци владају хришћанима твоје домовине; ако ли га не победиш, да оставиш трулу висину земаљског господства, обојиш се крвљу својом и прибројиш војницима небесног цара. И тако су ти обе жеље испуњене : ц змију си убио и мученички венац добио од бога“15,

3. Још је краћа белешка о косовском боју коју је у свој дневник унео ЛПуј Гонсалес де-Клавихо, шпански

10: Бад. Ш. 93-— 94. Од Твртка има писмо (у препису), које: је писао 1. Августа Трогиранима. У њему вели да је Мурат с два сина на њега уларно, 20 Јуна, и да их је он «победно, послао. с овог света с мпогим њиховим војпицима и ако не без извесног пораза својих». Очевидно је преџисач погрешно датум преписао. (аејуз, Пе геспо Рајт. еј Сгоај. Њћ. У, с. :3).

105 Моћ. Ветђ. 943.