Годишњица Николе Чупића

954 ВУК БРАНКОВИЋ

= УЗЕО ЕЕГ" 7" Г!--:

посланик у почетку ХУ. века (1403—1405) у Самарканду, и коју је, по свој прилици, у Цариграду чуо. Та белешка гласи: „Мурат је био одличан витез. Њега је убио један хришћански кнез Лазар, и убио га је у боју ударом копља, које му је ушло у груди, а изашло на леђа. За тим је ·„Илдерим-Бајазит осветио својега убијеног оца и убио кнеза „Лазара у боју сам својом руком“ 19,

4. И у повељи угарског краља Алберта од 1438. године овоме слично казуја се, да су Лазар и Мурат у двобоју (уп соп си регвопа!“) погинули17,

о. Такође због сличности наводим преко реда извешће о косовском боју Грка Франце, који је рођен 1401. а писао је своје дело 1476. године. Споменувши како је Мурат отео од Бугара п Срба многе пределе, он наставља, овако: „Цосле неког времена из нова завојшти на Лазара, српског деспота, победи га и разбије, и опет многе градове и пределе себи подвласти, боривши се у 37 битака, „из којих је свију изашао као јачи и победилац, али и пак од горе поменутога Лазара убијен јо преваром“.

6. Раније споменута повесна слова о кнезу Лазару постала су свакојако пре смрти деспота Стевана. У најкраћем од тих о косовском боју говори се овако: »И постиже нас, грехова наших ради, богом пуштена стрела, Турци: и подиже се Мурат, цар турски („перски«) с неизбројним мноштвом Турака тако, да су наши изгледали према њима као мала река према мору“. Лазар сазове „властеле и војнике“, охрабри их беседом ни помоли св богу, па се онда упусти у борбу, у којој беше »утолики

106 Цмпер. ЛАкал. Наукљ, Сборникђ отдћлеша русскаго „изнка и словесности, Томф 28. стр. 1!47—148.

107 Крас], „Сезећјећее уоп Бегђаеп, 345.

108 Франца, 80—8!1.