Годишњица Николе Чупића

вуУК БРАНКОВИЋ 955

звек и грохот, да се потресало место на, којем се бој био и толика се крв пролила, да се коњма траг познавао кроз проливену крв, и безбројно је мртваца било, и Мурат цар турски ту је убијен био Тада и дивног мужа и светог кнеза Лазара опколише многи Турци и ухватише, па га доведоше с многом властелом као овце на заклање, и одсекоше часну главу њему и многој властели његовој 15. Јуна“ 10,

Према другом опширнијем повесном слову Мурат се »устрмио као свирепи лав с великом силом, скупивши све источне стране и западне (азијске и европске) и дозвавши многе народе у помоћ, па се стане приближавати Србији“. Кад за то дозна Лазар, помоли се богу, за тим позове „своје племиће и велеможе и војводе и све велике и мале“, охрабри их беседом и упусти се у борбу. «По што су обе стране изнемогле и бој престао, и безбројна множина обојих побијених, то јест Срба и непријатеља, по Косову пољу лежала, више речени Мурат, добивши од мача рану у срце, насилно душу своју испусти. А славопобедник и љубави божанске подражавалац, нови мученик кнез Лазар, мачем по врату посечен, блажено се упокоји“.119

По трећем повесном слову, у којем има и доцнијих уметака, Мурат, „покоривши многе народе, са свима њима пође на нас«“. Лазар га је „молио да се својим задовољи и заустави једном крвопролитну десницу и мир начини“, али он о томе не хтеде чути. Тада Лазар својој војсци овако стане беседити: »Браћо и децо! боље нам је да нас све скупа један гроб прими, него да гледамо како наше родитеље и сроднике одводе у туђу земљу. Као што смо се у добру наслађавали, тако не избегавајмо ни невољу,

109 Гаен. ХХЛ. 169 — 163.

110 Детопие, књ. 117 се. 112—113. Ту се вели, да је Лазар посечен по «ланити» (вилици 2:

+

'