Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 257 да су Лазар и „његови безбројни подручници, јунаци добри и храбри, јунаци и речју и делом, светли као сјајне звезде, окићени драгим камењем и одевени златом као земља шареним цветом, све дивни и красни племићи и славни коњаници на одабраним и златоседланим коњма..., на непријатеља ударили и праву змију победили, и убили дивљег звера и великог противника, то јест Мурата и његова сина, и с њима не мало других. Али о да чудне судбе божје! ухваћен би честити страдалац, велики кнез Лазар, безбожним турским рукама, и нико га други не посече, о љубазни, него баш рука онога убице, сина Муратова. А то се догодило 6897 (1389), Јуна 15., у уторак, у 6 или 7 часова“ 122,

8. У бнографији деспота Стефана, писатој 1431. године, косовски бој описан је мимогред и врло кратко. „Турци се просуше на нас као скакавци: једне одвођаху, друге покораваху, треће пљачкаху, четврте сецијаху.... Видећи како се градови, манастири и цркве спаљују или руше, многа убиства, потоке крви и друга овака дела, Лазар не хтеде даље чекати, него се одлучи: или да ту срамоту скине са себе и својих, или да и сам мученички погине. Обузет оваким мислима, крене се на Турке и срази се с њима на Косову овако. Док су се војници тукли пред бојним редовима („прфдђ скиптрн“), Сеше неко веома благородан, којега своме господину облагиваху, а он, да бпџ показао верност а, уједно и јунаштво, улучив згодно време, устрми се к самоме цару |(Ееанкомоу матедљинкоу) као да пребегава, те му с тога и пут начинише. Када се приближио, одмах јуриши и мачем прободе самога охолога и страшнога самодршца, али на истом месту и сам од њих погибе. Испрва пак Лазареви одолеше и победише,

112 Гилдњфердингђ, Поћздка по Герцеговинћ, Босни п Ст. Сероли, 176.

Тодишњица Х. " 17