Годишњица Николе Чупића

•“

,

ВУК БРАНКОВИЋ 9,1

стражара. Оставивши Мурата усред војске под шатором, Турци навале на српску војску. Срби пак, не знајући шта је овај храбри и великодушни младић тако вешто и сретно и за спас њихов учинио, и какав су пораз Турци претрпели, изгубивши поглавара, — уплашени и духом клопули, тромо су се и плашљиво 'Турцима одупрли у боју. у којем буде заробљен Лазар и многе велможе и војводе, и посеку их у шатору где је Мурат лежао«118,

13. Дучино дело превео је крајем ХУМ. или почетком ХИТ. века на талијански језик неки приморац. Он је битку косовску написао далеко опширније, него што јеу ориђиналу, без сумње по причању у његово време. По томе преводиоцу Мурат је напао на Србију и многе је заробио и послао у Азију, стога Лазар сазове властеле и поглаваре и осталу војску и улогори се на Косову «с ове стране реке Ситнице (у ориђиналу погрешно Сеницај, не далеко од богате вароши Новог Брда. Краљ босански Твртко пошље Влатка Влађенића, свога сестрића, с 20.000 храбрих бораца у помоћ Лазару, своме суседу и другу“. Лазар добро распореди војску и беседом охрабри је да се „јуначки бије и освети толике срамне увреде и штете, или да славно помру за Христа Спаситеља и за обрану миле домовине, синова, рођака и вере под знаком часнога крста«. С друге стране Мурат врло вешто распореди своју војску за сутрашњи бој. »Он је више пута преко писама и тајних гласоноша покушавао да великим обећањима на, своју страну придобије Милоша Кобилића, војводу Лазарева, човека душом и телом тако храброг и јуначког, да му тада није било равна«, Милош је сва писма Муратова показивао Лазару, који му је заповедио, да Мурату притворно одговори да ће испунити

118 русаз, бонско издање, 15—16. По Дуци Лазар је син Душанов! И по хронограФу житомишљићском, писатом

1634, син му је. али незаконит! Гл. ХХХП. 270.

,