Годишњица Николе Чупића

212 ВУК БРАНКОВИЋ

његову жељу. У опи боја Лазар позове сву господу и војводе на гозбу, на којој напије свима здравицу. Кад је дошао ред на Милоша, Лазар узе велики златан пехар вина и пружи му га, рекавши: уВрли витеже, ову здравицу напијам теби, вино попиј, на поклон ти пехар, али ми је врло жао што сам чуо рђав глас, да сч постао издајник твоме господару“. Милош с ведрим лицем узе пехари рече „Велика ти хвала, господару, на здравици и на поклону, али ми је врло жао, што се сумња у моју верност. Сутра рано, ако да бог те учиним што сам наумпо, видеће се да ли сам вера или невера свога господара». Сутра дан Милош, »памтећи добро што му је господар у здравици казао и свој одговор, будући млад и одважна духа, појаше добра коња, узме копље за врх гвожђа, а окрене држак непријатељу: као пребегалац пређе Ситницу, којљ је обе војске делила, јасним и пријатељским гласом ви-– чући Мурата. Примљен од Турака као пријатељ, рече гомили око себе: Где је наш господар Мурат2 Ја сам Милош којега он жели. Водите ме к њему, имам неке тајне, које ћу само њему казати«“, Кад је доведен у шатор, Мурат му пружи ногу, да је целива по обичају његова двора. Милош га ухвати за ногу, свуче га на земљу, извуче скривен нож, удари га у сред прсију и прободе га кроз срце, од које ране Мурат одмах умре. Извршивши што се заверио, нагне кроз запрепашћене великаше и стражаре, сад овог, сад оног убијајући, допре до коња, метне ногу у леви стремен, али пре но што је скочио на седло, исеку га јаничари. Овим догађајем поплашени Турци, брзо се приберу, наместе шатор усред војске и у њ тело Муратово, па онда започну бој. Не знајући ништа за смрт Муратову, нити за славно дело Милошево, Лазар не без страха разви заставе и заповеди војводи Влатку, да са својом војском први уђе у борбу. Влатко храбро јуриши на Турке који су пред њим били и разбије их, али