Годишњица Николе Чупића

266 ВУК БРАНКОВИЋ а ет 5У пр ВИ АЕН ЕЦ бана а трава На ај а

њени. — Тако се свршио тај несретни бој: због неверства злих људи за кратко време морала су два господара, то јест цар Урош и кнез „Лазар, из српског царства од поганских руку отићи с овога света, верно војујући за свету веру Христову «!2,

П. Извори о коговсвом боју ХМЛ. века.

1. Године 1502. написао је Феликс Петанчићл, Дубровчанин, расправу о путовима који воде у Турску. Описујући пут кроз Косово, узгред спомену ово: „Ту је деспот Лазар цара Мурата с много хиљада дочекао и убијен био, а од његове војске мало их је у животу остало, а Турци су одржали победу, али не без своје крви, јер им је ту њихов цар (гех) погинуо, где се још његова утроба у мраморном стубу налази. а тело му је у Брусу однето и тамо сахрањено«!23,

2. У родослову арбанског емигранта Јована Мусаћа, пуном разних измишљотина, а писатом око 1510 године, тврди се, да су се противу Мурата заједнички борили: кнез Лазар, Марко Краљевић, Тодор Мусаћ и друга арбанска господа, да су Хришћани побвђени, Тодор псгинуо, а Лазар заробљен и погубљен!23, |

3. Лудвик Туберон (Цревић), Дубровчанин, око двадесет година млађи сувременик Михаила из Острвице, у

122 Гдасн, ХУШ 77 —79. На крају ХУ. века Бонфиније описује Косово и помиње тудбе Муратово, за којега каже, да, је ту, по што је војска разбијена, убијен п сахрањен (Ресаа. Ш. пр. УП. стр. 482. изд. од 1775). Из Левенклава видим ла и Барлеције говори о Милошу, али његова дела. не могох добити,

123 бад ХШХ. 126—127. Швантџер од 1786, П, 869.

ан Нор!, Сћгопдие5з етесо-тотапев, 273.