Годишњица Николе Чупића

—-8 -=_. _

ВУК БРАНКОВИЋ 267 пи пари

опису доглђаја својега времена (од 1490—1522) опширно говори о боју косовском, који погрешно ставља за владе Бајазита П. (+ 1512). По његовом приповедању Лазар је, у очи битке, сазвао војводе на вечеру, да би укорио Милоша (у њега: Милон), својега властелина, за издајство, за којега је један његов такмац из зависти оптужио, а с том намером: или да се увери о његовој кривици, или да се опрости сумње, ако се он оправда. Када су се вином угрејали, Лазар узме сребрн пехар с вином, окрене се Милошу и рече му : „На поклон ти, Милошу, овај пехар с вином, и ако ми је јављено, да ћеш ме издати“. Милош с веселим лицем испије пехар и, уставши, рече: »Краљу Лазаре, по што сада није време свађи пи препирању, јер је непријатељ близу, сутра ћу делом доказати, да је мој тужилац лажа им варалица, а ја да сам моме краљу потпуно веран«. Сутра дан зором, не знајући нико ништа о томе, Милош узјаше коња, обрне копље на траг (што је код Срба био знак да је пребегалац) и дође турском стану. Његово је име било чувено код Турака, с тога, га изведу пред Мурата, кога он два пут удари мачем у трбух, али и сам погине ту од његових чувара. Турске вође сакрију смрт Муратову и од Срба и од својих, и одмах ударе на Србе. Бој је био жесток. Турци су се једва одупирали српском нападу: једни су мало уступили, а други су се спремали да беже. Турске војводе беседом охрабре и једва поврате Турке, те ови, по други пут, с виком навале на Србе. Кад то види Лазар, који је и сам био одличан ратоборац, са својим коњицима полети на сусрет Турцима. Али му се већ коњ беше уморио, јер је битка трајала од изласка сунца па скоро до осам часова. Видећи да се бој из нова започео, Лазар остави уморна коња, па уседне на одморнијега, а ово целу ствар упропасти, јер његови људи, изгубивши га из очију, помисле да је погинуо и веома се збуне, јер су га, мало џре, међу пр-