Годишњица Николе Чупића

Мт ТЕ ТВИН. 7 ЗЛЕ ШИН СУ о ~ НТ И 7 И 7 и.

ВВ БР О РИРЕ, = = =

ВУК БРАНКОВИЋ 969

да се договара с непријатељем и као да нешто у потаји ради. Али га на правди бога облагаше као што то његова дела показују, него само од зависти, као што то:и сада често бива; и тако не доживи части 3а оно, што је тако дуго, до Своје старости, претурио толике опасности. Паде у пемилост код кнева, те му овај не показиваше своје милости као пре ради заслуга његових, а то стари властелин дуго трпљаше. У то доба даваше кнез у воОјничком стану вечеру многим младим властелима и слугама, и учини им велико поштовање, а старога витеза остави да стоји уза сто. Тада виде овај стари витез, где кнез баш сваком на очиглед показује своју немилост и неповерење према њему ни кривом ни дужном; с тога му би тешко и жао, па с великом тугом науми да часно докаже како је прав и да се својим клеветницима освети».

»По што се вечера сврши, поче он тешким срцем говорити својем господару кнезу и рече: Господару, да ли си заборавио, колико сам пута, тебе служећи, изложио живот свој витешки непријатељу; колико ли сам другим чим посведочио да сам јунак; да ли си то заборавио, кад мене, твога старога слугу, пушташ да уза сто стојим, а толику част, мени само на срамоту, чиниш млађима (који још не видеше оно што ја починих)2г За то, господару, бог нека је с тобом, а ја ево идем да засведочим да сам ти веран, не би ли опазио, како сам био части вреднији но ови, који седе за столом; јер ја ћу да учиним, што они неће учинити, а ја ћу да свршим твоје ратовање, па нека ћу главу изгубити“! За тим Кобиловић одјезди у турски стан. Кад за то чуше кнез и његова, властела, помислише да хеће да их нападне и викаху за њим.

А кад дочу цар турски и његови људи, да Милош Кобиловић долази, понадаше се да ће им бити пријатељ и да им добро долази, а он их остави да тако мисле, те га лепо примише, говорећи да знају за њега и његова ју-