Годишњица Николе Чупића

304 ХРОНОЛОГ

=

директора београдске гимназије, у ком је звању остао до 1878 год. када је стављен у стање покоја.

Малетић је с доста марљивости радио и на књижевности како преводећи, тако и оригинално. Он је писао песме, позоришна дела и књижевне расправе. Прва његова песма изишла је у „Летопису“ за 1837. Од већих спевова

"су му: „Три побратима“, „Сватови“ и „Вичије правосуђе“.

Драме су му: »Спомени Лукијану Мушицком“, „Апотеоза велком Карађорђу“, „Српски хајдуци“, „Мијајло цар бугарски“, „Посмртна слава кнезу Михаилу“ »Апотеоза Вуку Караџићу« и у рукопису „Душан силнис. Од стручних дела су му школске: књиге »Теорија поезије“ и 'уРеторика“, поред других опширних књижевних расправа. Неко време ди је уређивао књижевни део за листове земунске «Подунавску“ и београдског »Родољупцца“. Последњи његов већи рад књижевни јесте „Грађа за историју српског народног позоришта“, која је интересантна множином при. купљенога материјала и драматских оцена.

Поред своје редовне дирекције дужности Малетић је за неко време био управитељ Српког Народног позоришта.

Нека му лака земља, а међу нама драг спомен!