Годишњица Николе Чупића

96 одломци ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

== И

Изгубивши око 5,000 људи и 4, највеће, утонуле лађе, и 9 њих, које су Мађари освојили, остатак турске флотиле спустио се је Дунавом далеко испод Београда а Хуњадија и калуђер Капистран, ушли су у Београд с нешто своје војске.

Остатак мађарске војске разместио се је у Срему: на путу између Земуна и Београда на дунавској обали, ча у низини Саве пред Београдом, и на војеном острову под градом; и у Банату, на ушћу реке Борче под градом.

Турци, што су опсађивали Београд са српске стране, били су до сад порушили на неколико места, градски зид, с којим је била опкољена и опасана варош, и сад су наставили овај посао са још више снаге, и, за неколико дана, биле су рушевине на граду тако велике, да су Турци мислили да се може да уђе кроз њих у град са већим гомилама људи, и зато се реше, да јурну на град и да га узму насилно.

Зором, 91 Јула, (1456), кретале су се велике масе турске војске, против првог градског платна и брзо су продрле кроз проваљене зидове па заузеле подградске бедемове и потисле мађарску посаду из вароши у горњи град.

Мађари су, при овоме, одступали у горњи град у таком страху иу таком нереду, да је мало фалило, да и Турци, који су јурили за њима, нису упали с њима заједно у горњи град; многе чете мађарских војника, силазиле су у доњи град и навозиле се на Дунав те бегале у Земун; но по срећи, било је међу њима и доста храбрих војиика, који су зауставили Турке на капијама горњега града.

Но Турци су сад, наставили наваљивати на горњи град у великим масама; многи турски војници спуштали су се у градске ровове а многи су се одавде пузали и пели на градске зидове, одакле су их српски и мађарски војници од посаде градске потискали и сузбијали натраг, и потисли су их и сузбили са свим, тек, кад су Капис-