Годишњица Николе Чупића

одломци ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 37

тран и Хуњадије извели на бедемове, Капистранове крсташе, а из градских ровова изгнали су их тек, кад су Мађари почели бацати на Турке у рову, запаљене гужве сувог прућа, натопљеног сумпором и смолом.

С колико се је огорчења борило овде на градском

бедему, показује овај случај: кад се је један Турчин успео био на бедем градски и кад је хтео ту да пободе турску заставу, један Србин, неки Дуговић, да би га у овоме спречио, ухватио се је с њиме у коштац, а кад је видио да не може да свлада Турчина овако, он св је намерно стропоштао с њиме заједно у градски ров гди су оба, остали на месту мртви. - Кад су Турци напустили градски бедем и градске ровове и почели повлачити се у варош, јурнули су за њима са својом војском, Хуњадије и Капистран, један с Дунава, а други са стране Саве, и борећи се с њима по вароши до сутра дан (22 Јула), до по дне, потисли су их и.истерали и из вароши.

Док Турци нису још били дошли к себи од губитака, на бедему горњега града, у градском рову и у вароши, и док су још бежали у нереду, у свој логор, Капистран је испао за њима и из вароши и напао их је и у њиховом логору и узео им многе батерије и опкопе, зачепио многе топове и запалио им опсадни парк.

Турцима овима притрчали су у помоћ, командант јаничара Смајил-Ага, са својим јаничарима, а и сам султан Мохамед са сабљом у руци, ал то није помогло много јер је Смајил-Ага пао брзо, мртав, а султан је рањен, те је и турска помоћ одступила даље у позадност свога логора; и кростоноци су се зауставили, и после повукли у варош, тек, кад је излетела пред њих, она колона турске коњице од 6,000 људи, што је до сада стајала одморна на висовима крај Дунава. |