Годишњица Николе Чупића

љета

у узев

314 ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

отправили су три нарочита човека да се увере, је ли то истина. Те посланике прими кнез на Цетињу врло ласкаво и обећа им високу заштину руског царског двора.

28-о: авг. Патријарх Василије и митрололит Сава који су живели у цетињском манастиру посете кнеза и неко време су на само разговарали.

Истог дана јаве се четири бегунца, И ако их је било већ до 40 сви су били без мундира, пушака и обуће, и тако мали и слаби, да се сем талијанских гарнизона нигде за војену службу употребити не могу.

90-02 авг. Вратио се капетан Пламенац и јавио да је нашао поуздана човека који је однео писма графу Маруцију у Млетке који ће их даље послати графу Орлову.

30-о2 авг. дођу на Цетиње неколико кнежева и главара катунске и ријечке нахије да даду кнезу молбу. Позвао их је својим писмом један од рођака митрополитових, а ко им је молбу написао не зна се.

Од самог доласка кнежева у Црну Гору примећени су тако велики нереди, да није било никакве наде да се може што предузети, а још мање успети, док се они не прекрате. Самовоља, непослушност, међусобно убијање, дрскост, крађа, грабеж, тајни договор са непријатељем, издаја, превара, обмана, кривосуђе и насиље овладали

у готово свима становницима тако слепо, да се дуговремена употреба ових порока сматра у њих за древни

обичај, и дошло је већ до тога, да један у другог отимају кћери и продају Турцима без сваке казне. Примери оваке бешчовечности често су се понављали. Такав пре зриви начин живота удаљен од човекољубља и хришћанства удружен је још био-са-многоженством и недозвољеним браком са синовљевом женом поред друге законе.

Свему је томе било узрок тлупо свештенство. Да би се поправио овај зверски живот, кнез нареди, да се пошљу у све нахије писмене наредбе, у којима се препоручује