Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОР 515

узајамна снага и послушност главарима, и наређује, да се све отето врати ономе чије је; а да сеу напред све зађевице решавају праведним судом главара, и запрећено је великом казном ко "друкчије уради. Али како су се ове корисне наредбе чипиле црногорским обичајима, а највише немарном свештенству као сувише ране, катунска и ријечка нахија по инцијативи једног синовца митрополитова изберу из сваког села по два главара и пошљу на Цетиње. Ови посланици почели су сескупљати око један час по подне, и, не улазећи у манастир заустављали су се пред црквеним вратима и очекивали остале своје другове. Сваки час се умножавао њихов број: и непрестано су којешта говорили, и онај је био најпаметнији, који је јаче умео лармати од других. Кад их се искупило више од стотине удале се од манастира и направе у пољу круг. Пролармавши неколико часова произвели су без икакве потребе сердаром једног митрополитова. синовца, двоженца Ивана Петровића, окрећући га наоколо а то им већ значи конфирмација. До позног вечера сем ларме није се могло пишта видети шта је се дешавало у гомили ових знаменитих људи. На послетку дођу у манастир, и замоле кнеза да их пушти к себи. Око тридесет најодабранијах чланова уђу у собу (остали су остали долеј и предаду у име свију молбу са овим тачкама: 1) да се Црногорцима остави њихова слобода. коју они уживају од пропасти царства српског до сад; 9) да се не принуђавају никаквом раду па ма он био и државни; 3) дасе по њиховим становима никакви војници не намештају; 4) да се не лишавају оружја, не бију и не вешају; 5) Ако буду пресељени у друго место да уживају све данашње слободе; 6). да се по нахијама не постављају никакви судови, но да се изаберу неколико чланова и остану на Цетињу ради саветовања и управљања пословима.