Годишњица Николе Чупића

322 ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

Истог дана послана су писма графу Алексију Григоровићу и маркизу Маруцију по једном поузданом Которанину, који је обећао сам ићи у Млетке, и дати писма маркизу Маруцију, и на њих донети одговор.

18-0ог. септ. нађени су код једног од дезертираца которских неки сумњиви прашкови. Он је то саопштио другом са злом намером и стављен је под стражу док се та ствар тачно не извиди.

Млетачке владавине које се простиру по бреговима которског залива засељене су од прастарих времена словенским народом грчког и римског закона. Разлика вере и њихова међусобна мрзост, а при том тиранска влада, узрок су те често поданици долазе у сукоб са владоми дешавају се буне и убиства. Влада са своје стране употребивши превару свети се својим поданицима пљачком, огњем и мачем разоравајући читава села. Прво клетвом обећају општи опроштај, па им покупе оружје, многе повешају и побију мучки, друге пошљу по галијама. Да се не би у напред бунили узимају од њих таоце, и ласкају обећањима да ће'им вратити одузето и наградити разорено. Али како су ова обећања лажна, то влада 6ојећи се својих поданика за учињена вероломства, нема с њима никаква додира и затвара од њих градове и тврђаве. При тако несигурном стању по свима млетачким градовима близу Турске чини им се турско суседство тако страшно да радо испуњују, да би им угодили, све што ови од њих траже са великом штетом својом. Разорена села прошле године Побори, Браићи Маине довољан су пример за ово.

Долазак руског генерала са официрима узнемирио је и застрашио которске власти. Кнежев манифест по» водом спичанске међусобице и пријатељска писма которском губернатору и барском епископу давали су јадан доказ о чистим намерама његовим, и заслуживали су од