Годишњица Николе Чупића

|

“чину И

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 323 њихове стране ма и индиферентнију учтивост и одговор. Они не само да нису ни до данас одговорили, него је изгледало да је узалуд одговор и очекивати. На против добијане су и усмене и писмене опомене да се с куповањем провијанта у Котору врло пажљиво поступа, јер се тајно ради да се отрују п кнез и сви официри који су били с њим. Овим гласовима испрва се није ни мало веровало, што није било ннкаква узрока мржњи и подоврењу. Изгледало је да је грешно и помислити да би тако гнусно и не само међу хришћанима него и међу самим варварима недозвољено срество било употребљено, да се тако убије толико невиних људи. Да не би које ко опет улазио у кујну, постављена је тамо стража од дезертера, а сви ови гласови као измишљени заборављени су, онај уапшени војник дошао је пре неколико дана на Цетиње као бегунац и позна се са слугом, родом талијанцем, једног руског официра, и трудио се да веже с њим интимно пријатељство. У свакодневној дружби бегунац је приметио да слуга није задовољан својим господаром, и сажаљевајући га, посаветује му да своме господару (а сви су официри са кнезом заједно ручавалиј поднесе у пићу прашак који он има при себи. Слуга изненађен овако гадним саветом привидно се сагласи и узме прашак, а сву ствар јави своме господару. Пошто је овај војник уапшен истурио је из џепова и просуо по земљи још неколико прашкова, да би га мање могли окривити за зли покуша;.

Тако је провиђење заштићујући невине за времена открило приготовљено оруђе и сачувало све од смрти.

19-02. седт. дошли су на Цетиње Црногорци ријечке нахије, и донели једну главу коју, веле, да су одсекли једном Турчину кога су нашли на граници, а црмничани уверавају да је одрубљена једном хришћанину.

ој,