Годишњица Николе Чупића

324 ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

9(-ог. септ. Црногорски губернатор који живи у Његушима, 4 часа од Цетиња, молио је кнеза да му дође тога дана у сватове. У свој Црној Гори путови су таки да пешак с тешком муком проћи може, и по таком путу отправи се кнез у 8 часова у јутру са три официра и неколико Црногораца и Славонаца на Његуше. У по пута срете га сам младожења губернатор и допрати га до куће, где су стигли у подне, после неког времена рођаци од обе стране доведу из другог села невесту покривеног лица и распуштене косе, и одведу је у парохијску цркву. Ту је невешти поп једва умео из књиге прочитати Форму венчаног церемонијала, и више пазећи на земаљски обичај него на црквени обред венча младожењу с младом не откривајући јој лица, које ни сам младожења још није могао видети. После венчања врате се младожењином дому, и ту по црногорском обичају обедују. После обеда су гудели уз гусле и припевали старинске песме грубим и меланхоличним тоном, који је заједнички у свију словенских народа.

Нехармонична инструментална и вокална музика, па ни сама садржина песама о крвавим старим биткама нису сметале игри коју су само мушкарци водили скачући кругом по примеру Турака. Друштво је било тако весело да и сам митрополит Сава не гледајући на своју седамдесетогодишњу старост и слабост својих ногу почаствовао је ову свадбу и играо међу осталом својом духовном децом. И то по црногорском обичају ни мало није било зазорно и непристојно. Целу ноћ се продужило пиће, музика и певање, а млада је ноћила у засебној соби са двојицом својих рођака и невидећи свога мужа. Тако се ради неколико дана узастопце, док се рођаци не разиђу дома, и оставе младу у дому њеног мужа.

Црногорцима као турским поданицима допали су се па су и попримали многе обичаје од њих. Тако н. пр.